ЕТШ „Никола Тесла“ Ниш
Прерађен текст Небојше Јовановића
Шта можемо да урадимо када смо суочени са “тешким” људима, људима са тешким стиловима комуникације? Да их се клонимо, ако можемо Шта ако не можемо да их се клонимо? Ако зависимо од њих, ако морамо да сарађујемо са њима?
******
Човек може да мења само себе. Са другима се може поставити на функционалнији начин.
******
* ШТА СА ЉУДИМА КОЈИ СТАЛНО КРИТИКУЈУ?
То су углавном особе које умеју добро да уоче неке проблеме, али не умеју конструктивно да их реше. Најчешће испољавају љутњу, бес или презир и кроз то изражавају свој осећај супериорности и моћи. Својим неконструктивним критикама углавном изазивају конфликте. Често имају претерано крут однос према правилима, закону и правди и онда када то не треба да буде приоритет. У сопственим очима, они су “велики праведници” и “борци за правду”. Када имају неку “власт”, као родитељи, учитељи, пословође, управници… обично контролом коче друге и демотивишу. У породици често праве тензију.
Зашто тако реагују? Тако покушавају да задовоље потребу за позитивном сликом о себи и моћи. У њиховом погледу на свет комбинована су три фактора: осећај инфериорности, немоћи, спољашњи центар контроле-покушај да то превладају премештањем инфериорности на друге и заузимањем супериорне позиције, перфекционизам, критицизам (“ти си лош, а не ја”), тренутни осећај моћи, али дугорочна осећање фрустрације са којим покушавају да изађу на крај појачавањем наведеног модела понашања.
Како да изађемо на крај са критизерима? Понашати се другачије од њиховог очекивања. Они очекују од друге особе да се упеца у конфликт. Треба им указати пажњу и саслушати их. Често је од користи метода парафразирања “ако сам вас добро разумео, ви мислите да…”. Али, не треба се упецати на њихове генерализације, “увек”, “никада”, “треба”, “мора”…већ тражити временски и ситуационо специфичне одговоре (“у овој конкретној ситуацији ви мислите да…зато што…”), и побијати их конкретним примерима. Морате се заузети за себе и држати се решавања проблема сада и овде. Не исказујте слагање, јер тада пристајете да будете одговорни за настали проблем. Дајте конструктивна решења за решавање проблема. Скрените пажњу на решавање проблема уместо њихове оријентације на историју “То је увек тако било,…”. Потребно је прекинути разговор ако су преопширни.
* ШТА СА НЕГАТИВИСТИМА?
То су они од којих најчешће чујете: »Неће то упалити!«, »Нема шансе!!«… То су људи који обесхрабрују друге, наводно добронамерно. Најчешћи мотив за такво понашање је њихова завист које нису свесни.
Опис понашања: Животна позиција: ЈА сам у реду – ти ниси у реду. Најчешће испољавају емоције као што су: завист, љутња, бес, презир. Праве конфликте својим негативизмом и пасивизмом. Углавном одустају од покушаја тражења решења проблема. Имају крут однос према правилима. Углавном су усмерени на потенцијалне тешкоће, а не на циљ, уверени да ни један задатак који није под њиховом контролом неће бити извршен, и не баве се питањем како да се ради боље и продуктивније.
Зашто они тако реагују? Углавном имају добру рационализацију свог понашања, “добро” оправдање за пасивизам: “ Ако се ништа не предузима, ствари су познате и могу се контролисати”. То су, заправо, особе које нису научиле да се носе са разочарењима и губицима. Из тог разлога, нису спремни на нормалне животне ризике, али су завидни на оне који то јесу. Да не би осећали завист према онима који успеју, њихва несвесна тактика је да поколебају друге у покушајима.
Како се поставити према њима? Као и са критизерима: понашајте се другачије од њиховог очекивања. Не дозволите да вас поколебају, али пазите да не радите њима за инат него за циљ који је стварно ваш. Једна позната изрека каже: “Ако верујеш да можеш, у праву си. Ако верујеш да не можеш, опет си у праву”. Останите у свом реалном оптимизму. Негативисти указујте на чињенице и показујте своју одлучност. Немојте му доказивати ко је у праву, јер то је замка. Негативисти вам, чак, могу бити и од користи-могу вам указати на ствари на које је добро обратити пажњу. Наравно, ако то узмете само као упозорења, а не као обесхрабрења. Не љутите се на њих, него укажите на алтернативу – како се ствари могу одрадити.
* ЉУДИ КОЈИ СВЕ ЗНАЈУ / „НАДУВАНИ БАЛОНИ” И „БУЛДОЖЕРИ”
То су они који захтевају да радите на начин на који они верују да треба, који увек пронађу грешку и никада нису задовољни оним што други ураде, које занима само да све иде по плану (њиховом). Важно им је да их слушате, не да вас чују. Будложери су зато што су веома продуктивни, компетентни, пажљиво планирају. Неуспех доживљавају као катастрофу, и покушавају да нађу оправдање да је грешка у некомпетентним особама. Они имају осећај моћи, самопоуздање и други људи им мало требају.
Зашто су нам ови људи тешки? Зато што делују фрустрирајуће, хладно, „убијају« креативност, немате шансу да кажете своје мишљење, не слушају друге, стално прекидају, постављају увек детаљна питања, друге виде као објекте,..Поред њих се људи осећају обесхрабрено и неспособно
Булдожери говоре убедљиво, и наступају као ауторитети и о стварима о којима мало знају. Они нису класични лажови, верују да знају када крену да граде причу. Самоуверени су, све док се не изнесу праве чињенице. Као менаџери су лоши, стварају проблеме и доносе ризичне одлуке.
Зашто они то раде? Булдожери су, углавном, нарцисоидне личности са комплексом »више вредности«. Њихов базични осећај сигурности угрожава сваког ко не мисли исто и зато они не желе да ризикују, не делегирају одговорност и компетенцију на друге.
Како се понашати са “булдожерима”? Ако зависите од булдожера: Не конфронтирати се, али се храбро постављати тако што ћете постављати промишљена питања у вези са темом. Никако не заузимати позицију ‘’експерта број 2’’. Заузети благо подредјену, али сарадничку позицију. Пажљиво предочити алтернативна решења, добро се припремити, упознати са проблематиком…добро слушати, не прекидати. Пажљиво са невербалном комуникацијом. Корисно је парафразирање на крају или повремено »Ако сам вас добро разумео…«. користити питања и поставити их непоколебљиво (корисна проширена питања »Како тај план операционализовати?”) Пустите га да буде експерт, прихватите подређену позицију ради будућности.
* НЕОДЛУЧНИ
То су људи са којима је тешко комуницирати и сарађивати јер стално мењају мишљење, тешко доносе одлуке, избегавају одлучивање…данас је једно у игри, сутра је друго. жртве Они пажљиво слушају, постављају питања…али лоше баратају закључцима, па је често резултат то да се осећају као, да су фрустрирани, љути, разочарани, изненадјени… и не знају шта даље. Подложни су јаким негативним емоцијама, осећају увређености, напуштености…
Мотивација неодлучних је, углавном, заснована на претераној жељи да удовоље другим људима. Они не праве разлику између реалности и удовољавања: »Ако одлучим тако, њему се неће свидети…”. Међутим, најчешће нису свесни да иза те потребе за удовољавањем стоји неки њихов унутрашњи конфликт, осећање кривице или љутња. Заправо, претераном потребом за удовољавањем они од самих себе и друге особе прикривају “другу страну медаље”, супротна осећања. Њихови односи су амбивалентни-позитивно негативни, и због тога су неодлучни.
Како се носити са неодлучнима? Потребно је: препознати неодлучну особу и помоћи јој да разреши дилему, или да препозна где је конфликт, застој,… Затим извући проблем на површину (дискусија, предлог плана уз аргумент да ће тиме бити задовољна већина људи), рангирати значајност алтернатива. Затим таквој особи предложити да донесе долуку на основу изложеног. Када донесу одлуку, поткрепити је подршком. Не притискати је превише, јер ће донети импулсивну одлуку, а затим побећи од реализације. Када донесе одлуку, ако је могуће, држите иницијативу у својим рукама, задржите контролу тако што ће дефинисати потребно време. Пратите стално невербалну комуникацију како бисте приметили знаке уплашености и неодлучности.
* СУПЕР ПРИЈАТНИ И ЉУБАЗНИ ЉУДИ
Зашто би супер пријатни и љубазни људи били “тешки”?! Зар није лепо бити фин? Па, много тога није лепо кад је претерано. Посебно ако иза љубазности и пријатности стоји “јадац”. То су људи који, веома љубазно, дају нереална обећања али између обећаног и реализованог постоји велика разлика. Они говоре оно што желимо да чујемо. Избегавају критику, конфликте, насмејани су и љубазни све док вам нешто истински не затреба.
Зашто они то раде? Углавном зато што имају снажну потребу да се допадну другима, треба им афирмације… Али, да би је добили спремни су да користе манипулацију. Такве особе избегавају конфликте (али и поштена рашчишћавања ствари), неће рескирати да изгубе ваше »пријатељство« ако отворено одбију нешто што не желе или не могу да испуне.
Како са љубазним фолирантнима? Испровоцирајте их да кажу шта заиста мисле. Не дозволити им да вам дају нереална обећања/заједно дефинисати циљ низом јасних, добро осмишљених питања. Можете им рећи да ћете више ценити ако вас одбију, него ако вам дају лажна обећања, као и то да прихватање или неприхватање њихових предлога нема везе са конфликтом. Будите спремни на компромис (Питати да ли је захтев или рок реалан, да ли може да га испуни….Важна је реалност ваше процене).
* ТИХИ И ХЛАДНИ
То су они од којих не добијате одговор када вам је потребно, са којима немате отворени конфликт али вас излуђују својим некомуницирањем. Углавном одговарају са ДА/НЕ…и никада не знате шта мисле и осећају. Комуникација са њима делује фрустрирајуће, нема очекиваног одговора, нема емоционалне реакције, значајно им је да не покажу шта мисле и осећају, сматрају да је то најбољи начин да интерперсоналну ситуацију држе напетом.
Како са тихима и хладнима? Важно је да их испровоцирате да проговоре. Разговор започните о необавезним темама, постављајте отворена питања »Како ви реагујете на тај предлог« уместо »Да ли се слажете?« јер следи ДА/НЕ одговор. Гледајте особу у очи (пријатељски, али оштро). Можете их отворено питати: »Ја сам очекивао да нешто кажете, да имате став, а ви ништа. Шта то треба да значи?« Направите паузу. Будите стрпљиви-одредите себи време колико ћете бити стрпљиви. Ако се особа отвори, будите спремни за наставак разговора.
* НЕПРИЈАТЕЉСКИ РАСПОЛОЖЕНИ И АГРЕСИВНИ ЉУДИ /ОТВОРЕНО АГРЕСИВНИ, СНАЈПЕРИ, ОСОБЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ/ИМПУЛСИВЦИ
Они су отворено тешки. Сила је њихова животна филозофија и потреба. Теже осећању моћи, и остварују те тежње отворено агресивним средствима. Они су силеџије које то сматрају својим правом. Имају крут однос према правилима, али својим правилима. Та правила не примењују на себе. Њихова порука је: “Оно што сам ја замислио мора се остварити по сваку цену”. Конфликте праве зато што им то треба. Тако се празне и задовољавају потребу за надмоћношћу. Понашају се иронично, агресивно, прогоне, опседнути су борбом са другима. Једва чекају повод за сукоб.
Зашто то раде? Тако задовољавају потребу за моћи и самопоуздањем. Механизам за стицање самопуздања је понизити друге. Осећај властите вредности и склоности оваквом понашању по правилу се појачава се доласком на руководећи положај (легитимно право).
Како изађи на крај са агресивцима? И овде важи “златно правило”: Понашајте се другачије од њиховог очекивања. А то очекивање је: да ћете ући у конфликт, да ћете се осећати понижено, да ћете се бавити њима као они са вама – стално,опседнуто. Не улазите у борбу са добрим борцима. Заузмите се за себе – то значи контолисати осећања, остати на линији због које сте у комуникацији са том особом, понављати у себи шта треба урадити:
* Дајте им времена да се испразне. За то време можете бројати у себи…
* Укажите им пажњу тако што ћете: их ословити именом, гледати у очи…
* Ставити их у исти положај у ком сте Ви – да седе, или ви устаните.
* Заборавите на љубазност и културно понашање – узмите реч у њиховој паузи, ако Вас прекидају, изборите се за на наставак приче »Да ли ви то мене прекидате?«
* Говорити са СВОГ становишта: ЈА говор, по мом мишљењу никако »Нисте у праву….«
Наравно, не мислим да је лако спровести ове савете и да се у свим ситуацијама можемо изборити са тешким људима. Међутим, ако морамо да комуницирамо са њима, не преостаје нам ништа друго до да научимо те вештине, или да будемо фрустрирани и да патимо Пробајте.
