Активно слушање

На основу записа Миодрага Костића

Активно слушање:

Вероватно сте раније чули за изреку: човек има само једна уста, али два ока и два уха!

Ако у комуникацији имамо за циљ да саговорника уверимо у нешто, онда је важно да та комуникација произведе ефекат који желимо.

Како уверити саговорника?

У ствари, желимо да саговорник увери самог себе. Како се то постиже? Питањима и активним слушањем! Питањима побуђујемо његове емоције, као и мисаоне процесе, а активним слушањем дозвољавамо да у паузи, неометан, он сам себе у нешто увери. Ако стално причамо не дајемо му могућност да сабере мисли и на миру, без психолошког притиска, донесе одлуку. Једино кад ћутимо процес уверавања се дешава и траје, а када проговоримо, он престаје.

Како се активно слуша?

Како бисте ви желели да слушају вас?

1. Суочите се са саговорником лицем у лице.

Седите усправно и нагните се благо напред како бисте саговорнику показали своју дубоку пажњу кроз говор тела. Не заборавите, говор тела говори много више од ваших речи. Одржавајте контакт очима. Наравно, не смете зурити у саговорника. Контакт очима треба да је удобан по саговорника и непретећи.

2. Смањите сметње спољне средине.

Искључите телевизор, радио, музику, затворите прозор. Склоните књигу или магазин који држите у руци. Замолите и саговорнике да учине то исто и посвете пуну пажњу разговору.

3. Умањите унутрашње сметње.

Ако вам мисли надиру саме од себе, само им дозволите да прођу и континуирано враћајте фокус на саговорника. Не покушавајте силом да одстраните нежељене мисли, већ им само дозволите да дођу и прођу, без ваше интервенције.

4. Одговорима јасно покажите да разумете.

Климајте главом, промрмљајте с времена на време да разумете. Подигните обрве. Користите речи као: Стварно, интересантно; као и што више директних питања као на пример: шта сте онда учинили, или шта је она рекла, или шта то значи?

5. Фокусирајте се на говор саговорника.

Немојте да покушавате да размишљате шта ћете следеће рећи, већ се концентришите на оно што саговорник говори. Дозволите да конверзација прати свој логички ток, тако да ћете се ви укључити тек онда кад саговорник пренесе своју поруку.

6. Имајте отворен ум.

Увек сачекајте да саговорник заврши своје излагање пре него што одлучите да се не слажете са њим. Немојте да правите преурањене закључке пре него што сте чули све аргументе и у потпуности разумели саговорника.

7. Не показујте да имате претходна искуства.

Ако се деси да сте већ били у сличним ситуацијама, не дозволите да то саговорник види. Прво сачекајте да чујете све што треба да чујете, па тек онда повезујте са претходним искуствима, јер човек често доноси погрешне закључке на основу искустава којих се, у ствари, и не сећа тако добро као што мисли.

8. Ако се саговорник жали на вас, сачекајте.

Истраживања показују да можемо да слушамо четири пута брже него што можемо да говоримо, тако да имамо способност да анализирамо идеје како оне наилазе и да будемо спремни да стално примамо нове идеје. Зато нема разлога да журимо са реакцијама. Такође, ако сачекате, саговорник ће схватити да сте чули његов став, тако да не мора да га понавља без потребе.

9. Поновите својим речима саговорникове рећи.

Да покажете да пажљиво слушате, поновите с времена на време, парафразирајући, оно што сте чули. То можете рећи овако: Да видимо да ли сам вас добро разумео…

10. Прихватите паусе у конверзацији.

На жалост, навикли смо да у конверзацији нема пауза, већ да се са саговорником боримо ко ће више да каже. Дозволите да у конверзацији постоје паузе, а ту тишину искористите да обострано боље сагледате све могуће тачке гледишта.