Клуб технике

Генератор се сатоји из великог шупљег проводника, приближно сферног облика, који је постављен на шупљем изолаторском стубу. Унутар изолаторског стуба се налази гумена трака која је навучена на два обртна ваљка, од којих се доњи покреће електромотором.

Каиш игра улогу преносне куглице електростатичког генератора за врло високе напоне. Покретни бесконачни каиш се електрички оптерећује помоћу система шиљака, који су проводном везом повезани са једним полом електричног извора. Напон извора је обично 10.000 до 20.000 V.

Насупрот шиљцима, са друге стране каиша, налази се уземљена метална плоча која повећава ефект шиљака и тако повећава количину електрицитета који са шиљака прелази на покретни каиш.

Када наелектрисања која носи каиш наиђу испред система шиљака повезаног са унутрашњом површином шупље електроде, захваљујући дејству шиљака она прелазе на шупљу електроду и локализују се на њеној спољашњој површини.

Енергија која се све више користи у свету, чак и код нас, је енергија ветра. За нас је интересантна источна Србија за постављање ветрењача у виду ветропаркова, или индивидуално, за производњу електричне енергије у забаченим локацијама. У овом раду је описана процедура пројектовања вертикалног ветрогенератора у лабораторијским условима. Циљ овог рада је да покажемо да могу да се користе и мале лабораторије за израду макета у правцу већих пројеката обновљивих извора енергије. Израђена макета има намену да произведе електричну енергију којом се укључује систем потрошача, одређене намене. Током израде ветрогенератора мислило се и на екологију јер је коришћен рециклирани материјал. Систем је реализован коришћењем пластичних водоводних цеви, мотора искоришћеног као генератор, АC/DC претварача и потрошача.