ЕТШ „Никола Тесла“ Ниш
Добробити од оснивања ученичких парламената
ПРЕДСТАВНИЧКО ТЕЛО – ПАРЛАМЕНТ
Развој демократије повезан је са настанком и развојем представничког тела. По свом настанку представничка тела представљају зборне органе који су изабрани на одређено време и по унапред прописаној процедури.
Настанак представничких тела био је резултат борбе против аутократије и представљао је прелез од личне и неограничене власти ка демократији. Кроз историју, ово тело је различито ограничавано било да су у питању године живота, полна припадност или имовно стање.
Представничка тела врше највећу државну власт, а то је законодавна власт.
Представничко тело обично носи назив законодавно тело или парламент. У појединим државама ово тело носи различите називе као што су дума (Русија), рајхстаг (Немачка), конгрес (С.А.Д.), скупштина (Србија), собрање (Македонија), хурал (Монголија)… Реч парламент води порекло од латинске речи парларе, која значи говорити, што нам указује на једну од важних активности која се одвија у парламенту, а то је договарање, разговор, расправа.
Шта је нетачно, а прича се?
ЗАКОНИ И КОНВЕНЦИЈЕ
Успостављање и постојање ученичких парламената заснива се на међународним и националним документима који гарантују право на удруживање и учешће у доношењу одлука.
КОЈЕ СУ ВЕШТИНЕ И ЗНАЊА БИТНА ЗА ДОБРОГ ПАРЛАМЕНТАРЦА?
СПОСОБНОСТ ТИМСКОГ РАДА
ОСОБИНЕ И СПОСОБНОСТИ ДА СЕ БУДЕ ВОЂА
СПРЕМНОСТ НА АКТИВНУ ПАРТИЦИПАЦИЈУ
КОРИШЋЕЊЕ АРГУМЕНАТА И ДЕБАТОВАЊА
МОГУЋНОСТ ПРЕГОВАРАЊА
МОГУЋНОСТ ПОСРЕДОВАЊА
ПРИХВАТАЊА ТУЂИХ СТАВОВА, ПОШТОВАЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ
СПРЕМНОСТ ДА СЕ СЛУША
РЕЧ-ДВЕ О ДЕМОКРАТИЈИ
Ако желиш да будеш добар парламентарац потребно ти је, као прво, предзнање о појму који је уско везан с појмом парламента, а то је појам демократије.
Иако је појам демократије веома стар, она је првобитно постојала само као идеја. Идеја о равноправности и равноправним одлукама.
Идеја о демократији своје корене налази још у античком добу. У свом првобитномоблику појам демократије се развијао кроз дела истакнутих филозофа и политичара. Реч демократија води порекло од старогрчке речи „демос“, што значи народ и „кратиа“, власт. Спајањем ове две речи добијамо појам који представља владавину народа. Основни темељи демократије заснивају се на поштовању људских права и уважавања различитости.
Махатма Ганди је рекао: „Под појмом демократије ја подразумевам једнаке шансе, како за најслабијег тако и за најјачег.“
Претпостављамо да се сада ти питаш због чега је ово битно?
Током свог живота ми припадамо великом броју група. Чланови смо породице, школе, припадамо разним клубовима, секцијама. У свим овим групама често доносимо различите одлуке. Неке од тих одлука су нам веома битне, а неке мање, али неке нас чине мање, а неке више срећним. А основно је да оне олакшавају наш живот у заједници и да имамо потребу да учествујемо у доношењу одлука. Појам демократије огледа се у доношењу колективних одлука које утичу на групу као целину и које омогућавају да сви чланови групе имају једнака права у њиховом доношењу. Када говоримо о демократији, пре свега мислимо на могућност утицања приликом доношења одлука. У демократији моћ се огледа у моћи грађана да одлуче коме ће поверити вршење власти. То не значи да се они одричу могућности да учествују у одлучивању, већ да је поверавају својим представницима.
Овај вебсајт je настао уз подршку пројекта Немачке развојне сарадње „Дијалог о запошљавању младих, Иницијатива и дуално образовање” који је финансирало немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој ( BMZ), а реализовао Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH у партнерству са Министарством просвете Републике Србије. За садржину вебсајта искључиво је одговорна ЕТШ „Никола Тесла“ и та садржина не изражава нужно и званичне ставове BMZ-а, GIZ-a и Министарства просвете.